Zov planina

Autor:

Hose Marija de Pereda

Prevod:

Tijana Pištignjat

Pismo:

Latinica

Format:

130mm x 205mm

Obim:

458 str.

Povez:

Mek

Napomena:

Pogovor napisala Mirjana Sekulić

Odlomak knjige

Na stanju

Compare
Podeli preko:

Zov planina – autor Hose Marija de Pereda

Može li dolazak čoveka iz grada u zabačene planinske predele zauvek promeniti njegov pogled na život i percepciju stvarnosti koja ga okružuje?

Mladi i bogati Madriđanin Marselo živi lagodnim i bezbrižnim životom, uživajući u svim blagodetima koje pruža veliki grad. Pošto dobija pismo od svog ostarelog i bolesnog strica koji živi u zabačenom planinskom selu, Marselo odlazi da ga poseti, ne sluteći da će ta avantura zauvek promeniti njegov život. Iako pomalo uplašen divljinom i nedostatkom sunca u kraju svojih predaka, Marselo upoznaje priproste i dobrodušne ljude koji u njemu žive, njihove običaje i sistem vrednosti, suočavajući se sa novom ulogom koja mu je unapred namenjena.

Ideje patrijarhalnosti i tradicionalizma iskazane su kroz život na selu, koji se postavlja kao protivteža gradskom, i trijumfuju nad duhom liberalizma i progresa. Ispod površinskog sloja ovog izuzetno vrednog dela pronalazimo estetsku, religioznu i sugestivnu misteriju jednog epskog speva u obliku realističkog romana.

Zov planina

Roman Zov planina ne samo da se usredsređuje na lokalnu boju običaja stanovnika jedne male zajednice, već se pretvara u osnovu određene ideološke pozicije, koja je veoma konzervativna i protivi se napretku, usled nostalgije za „autentičnijom“ prošlošću. Peredа je odbacivao sve što je strano u odnosu na „pravu“ Španiju.

Smatralo se da je Španija nakon revolucije 1868. godine strani proizvod, jer donosi nov način života koji se smatrao raskidom sa vrednostima svojstvenim španskoj rasi, pa otud nostalgija za nekadašnjom pravom Španijom. Stoga se traži prava i večna Španija, ali ne u prošlosti, već na selu, u ruralnim predelima u kojima se vreme zaustavilo i zla civilizacije nisu još uvek iskvarila život. Tako nastaje regionalni roman. Smatralo se da ono što je loše dolazi spolja, strano je i ukorenjeno u Madridu kao centru napretka i liberalizma. Otud potiče i shvatanje da čak i kultura predstavlja neprijatelja čoveku, jer vodi sumnji, dok je spas u veri i nepreispitivanju.

Ovaj roman, sa svojim realističkim i naturalističkim postupcima u predstavljanju prvenstveno pejzaža, a zatim ljudi i njihovih običaja i vrednosti, jeste delo u kom Peredina ideologija najviše dolazi do izražaja. U delu se iskazuju ideje patrijarhalnosti i antiliberalizma a model života na selu se postavlja kao protivteža gradskom. Nа kraju trijumfuje idealizam u kome planinska oblast sa tradicionalnim vrednostima pobeđuje ono što je strano, novo i opasno zahvaljujući asimilaciji lika koji predstavlja Madrid, napredak i buržoasko društvo, a čitalac nalazi „mračnu i simboličku lekciju iz života“.

Meni

Zov planina - autor Hose Marija de Pereda

Zov planina