Hajduk Stanko

Hajduk Stanko

Junaku našeg doba,
velikom Srbinu Nikoli Tesli

Devetnaesti vek plete Ti venac slave.

Dopusti i meni da u nj upletem jedan cvetak sa naših polja, cvetak prost, ali poškropljen krvlju i orošen suzom naših predaka. Njegov miris neka Te seća Tvoje otadžbine, neka Te seća onih zanosnih priča o junaštvu i požrtvovanju kojima Te je Tvoja srpska majka u detinjstvu zapajala.

Primi ga, Srbine, onako srdačno kao što Ti ga srdačno pruža.

Tvoj veliki poštovalac
Janko M. Veselinović.

Praštajte

Praštajte, svete seni, što vam kosti potresam! Praštajte što vam imena pominjem, jer ću ih samo po dobru pomenuti! Jer najsvetiji putir
što se izli na oltar otadžbine Srbinove, behu grudi vaše; krv koju tada proliste i danas je blagodet Srbinu. Zaliste i kostima potrusiste
svaku stopu zemlje, a iz krvi i kostiju vaših niče bujina, koja nam oči k nebu podiže!…

Hvala vam, i… praštajte!…

A ja ću pričati o vama onako kako mi drugovi i sinovi vaši pripovedahu; kitiću dela vaša kao što devojka kiti venac ivanjski; slaviću vas kao što vas gusle slave; pronosiću dela vaša i junaštva vaša po svetu kao što ih i danas pronose nemirni talasi valovite Drine! Neka vam se sveća ne ugasi; neka vam se imena pominju do istrage srpskoga kolena!…